​Основна школа “Јован Аранђеловић” у Црвеној Реци покрива готово једну трећину подручја Општине Бела Паланка, на рубу Пиротског округа, западно према подручју Нишавског округа. Залагањем бившег учитеља, а тадашњег свештеника Јована Аранђеловића издејствована је дозвола од Министарства просвете да се 1926. године на државном земљишту изгради основна школа. Oва школа је радила као четвороразредна до 1955. године, а од тада прераста у осморазредну школу. Школа обухвата и истурена одељења у околним селима од којих се сада настава изводи у насељу Долац и селима Врандол и Тамњаница.

А  ко је био Јован Аранђеловић?

Један од првих људи који је схватио важност Црвене Реке као насеља на међународном путу и прузи, био је некадашњи свештеник шпајске парохије Јован Аранђеловић, чије име данас носи црвеноречка основна школа. Он је најзаслужнији за изградњу цркве и школе, основа духовне и културне надградње народа и централних објеката будућег насеља.
   
Рођен је 1892. године у селу Вета. Основну школу је завршио у Доњој Студени а гимназију у Нишу, где је био активни члан соколског друштва Легија части. Школовање у богословско – учитељској школи у Призрену прекида после друге године када је букнуо рат против Турака. Придружује се чети коју је водио војвода Воја Танкосић и учествује као комита у првим борбеним редовима у бици на Мердару у Првом балканском рату. После балканских ратова је демобилисан као болничар добровољац. После завршетка прекинутог школовања долази као учитељ у село Павлица код Рашке а затим 1914. прелази у село Дивљана код Беле Паланке.

Исте године одлази у Први светски рат. По повлачењу српске војске, болничка чета у којој је служио је расформирана и поднаредник Јован Аранђеловић са четрдесет храбрих бораца прелази Албанију. Током повлачења преузима задатак да са својом четом штити српску војску у брдима изнад Љеша. Читава чета стиже на острво Видо где преузимају бригу о тешким рањеницима и болесницима од тифуса. Јануара 1916. године прелази на острво Крф а 1918. је учествовао у пробоју Солунског фронта. После рата руководи инвентаром читаве Моравске војне болнице. Чим је демобилисан јануара 1919. године постављен је за учитеља у селима Вета и Топоница. Следеће године се жени и бива рукоположен за свештеника шпајске парохије.

Подигао је и црквени дом 1936. године, који и данас представља дом црвеноречких свештеника. После ране смрти 1949. године, Јован Аранђеловић – комита ратник, учитељ, свештеник и народни посланик је сахрањен у цркви коју је саградио и у којој је служио Богу а на осамдесетогодишњицу изградње основна школа у Црвеној Реци мења име и узима име свог ктитора за пример будућим генерацијама.